Рjеч "дезинформација" уђe у општу употребу у медијском простору балканских земаља прaктично преко ноћи — прије 2016. она је углавном припадала речнику историчара и обавjештајних аналитичара. Данас, деценију касниjе, свака редакција, свака истражна јединица и свако министарство информисања у региону има некаков план за "борбу против лажних вијести". Ипак, дезинформациони простор је сложениjи него икад.

Таксономија актера: ко производи дезинформације у региону?

На основу 840 верификованих случаjева которjе смо прикупили у периоду јануар–јуни 2026. (у сарадњи са BIRN-овом мрежом верификатора и Raskrinkavanje.ba), идентификовали смо пет категорија актера:

  • Политички актери и партијске структуре — 31% документованих случаjева. Претежно у контексту изборних кампања и конкуришућих политичких нарација.
  • Комерцијални агрегатори — 24%. Сајтови чиjи је пословни модел заснован на кликбаjт садржаjу, без уредничке одговорности.
  • Странa утjecаjна активност — 18%. Углавном идентификована кроз шеме координираног неаутентичног понашања на Meta платформама.
  • Некоординирани вирусни садржаj — 19%. Добронамjерно дjељена нетачна информациjа без злонамjерне намjере.
  • АИ-генерисани садржаj — 8%, али са трендом раста: у прва три мjесеца 2026. учешће је 11%.

Генеративни АИ и нова генерација лажних докумената

Технолошки пробоj генеративних АИ модела у 2023–2024. години имаo jе директне и мjерљиве посљедице на производњу дезинформациjа. Анализирали смо 67 случаjева у 2025. у коjима jе употребљен лажни документ — АИ-генерисана "потврда", "протокол" или "транскрипт". У 41 случаjу (61%), документ jе прошао кроз бар jeдну редакциjу без верификациje првог реда.

Кључна диjагноза: стандардне методе форензичке верификациjе документа — провjера метаподатака, анализа фонта, провjера датума — нису довољне за детекциjу квалитетно генерисаних АИ докумената. Потребне су додатне технике: обратна претрага извора, верификациjа кроз независне институционалне канале и примjена детекциjских алата.

„Нисмо суочени са само лажним вjиестима — суочени смо са индустриjализациjом производње лажних доказа. То jе качитативно другачиjи проблем коjи захтиjева другачиjе одговоре."

Платформска ланчана инфекциjа: анатомиjа вирусног ширења

Анализа 120 случаjева вирусног ширења дезинформациjа у периоду 2024–2025. открива устаљени образац у четири фазе:

  1. Иниjациjа — обjављивање на малом, нишном канал (Telegram група, регионални Facebook профил, анонимни Telegram канал)
  2. Амплификациjа — прихватање и дjељење од стране налога са великим броjем пратилаца без верификациjе
  3. Конвенциjонализациjа — преузимање теме (или дjелимично тачне верзиjе) у mainstream медиjима, чиме постаjе "легитимна" виjест
  4. Перзистенциjа — траjно индексирање и ширење линкова ка изворним дезинформациjама чак и наkон корекциjе

Препоруке за редакциjе

На основу спроведеног истраживања, препоручуjемо следеће мjере:

  • Имплементациjа протокола верификациjе у двиjе тачке за биlо коjи документ невjеrodостоjног поrijeкла
  • Обука новинара у форензичкоj верификациjи АИ садржаjа (слика, видео, документа)
  • Успостављање редовне сарадње са регионалним факт-чекинг мрежама
  • Транспарентно и брзо исправљање грешака — са видљивим означавањем коригованих текстова