Када је 2012. године црногорски дневни лист Вијести лансирао своју прву потпуно реновирану дигиталну платформу, мало ко је претпостављао да ће само дванаест година касније дигитални приходи надмашити приходе од штампаног издања. Данас је тај процес завршен — и то не само у Подгорици, него и у Београду, Загребу и Сарајеву. Питање више није да ли ће се новинарство дигитализовати, него под којим условима и ко ће у том процесу задржати уредничку аутономију.

Алгоритамска дистрибуција: медији без контроле над сопственим сигналом

Централни парадокс дигиталне трансформације огледа се у томе да редакције данас имају виши технички квалитет продукције него икад прије, уз истовремено мању контролу над тим ко ће и када тај садржај видјети. Google Discover, Facebook News Feed и TikTok For You страница генеришу у просјеку 58–72% саобраћаја за регионалне портале, сходно истраживању Reuters Institute Digital News Report за 2025. годину.

То значи да уредник новинске куће у Подгорици не одлучује о приказивању свог садржаја — одлучује алгоритам. А алгоритам не познаје новинарску вриједност; он препознаје ангажман, вријеме задржавања и вјероватноћу клика.

„Кад редакција почне да оптимизује за алгоритам умјесто за читаоца, прва жртва је истраживачко новинарство — јер аналитички текст риједко добија органски досег упоредив са вирусним видео-клипом."

Ово није само теоретски проблем. У интервјуима са уредницима шест редакција у Црној Гори (спроведеним у периоду март–мај 2026), пет од шест испитаника потврдило је да је ритам и формат публиковања у мјери већој него икад прије одређен логиком платформи, а не уредничком процјеном значаја теме.

Пословни модели: претплата, донације или оглашавање?

Трка за одрживим пословним моделом постала је дефинишуће питање 2020-их. Трендови указују на три доминантна приступа, а ниједан није универзалан:

  • Претплатни модел — примјеран за редакције са снажним бренд идентитетом и лојалном публиком. У региону је примијенио Blic са Blic+ сервисом, а у Црној Гори Portal Analitika нуди премиум нивое приступа. Изазов: на тржишту Западног Балкана просјечна спремност плаћања за дигитални садржај износи 2,4 EUR мјесечно (Reuters, 2025), наспрам 9–14 EUR у западноевропским земљама.
  • Донацијски/чланарски модел — углавном примјерен невладиним и истраживачким редакцијама. BIRN, CINS и Raskrinkavanje.ba функционишу дјелимично или потпуно на бази пројектног финансирања и донација. Ризик: зависност од страних донатора и потенцијалан конфликт уредничке независности.
  • Хибридни модел са огласима — најраспрострањенији, али под растућим притиском. Програматско оглашавање смањило је ефективни CPM за новинске сајтове са просјечних 3,80 EUR (2018) на 1,20 EUR (2024) на тржиштима Западног Балкана, сходно подацима Gemius/Advertiser Associations.

АИ у редакцији: асистент или замјена?

Нема области дигиталне трансформације о којој се у редакцијама 2025–2026. говори са већом мјешавином узбуђења и страха него о вјештачкој интелигенцији. Алати попут ChatGPT-а, Perplexity AI-а, Gemini Workspace-а и домаћих рјешења на бази LLM-а ушли су у стандардну употребу чак и у малим редакцијама са ограниченим буџетима.

Конкретне примјене које смо идентификовали током истраживања укључују:

  • Транскрипција аудио и видео материјала (уштеда 3–5 сати тједно по новинару)
  • Прво цртање структуре дужих аналитичких текстова
  • Верификација података и брза провјера чињеница у реалном времену
  • Превод изворних докумената на локалне језике
  • Генерисање SEO мета-описа и наслова за А/Б тестирање

Ни један уредник са којим смо разговарали не повјерава АИ-у финалну уредничку одлуку или потпис под текст. Но, граница се помјера брзо — а питања ауторства, верификације и одговорности остају нерегулисана на нивоу медијског права у Црној Гори.

Vizualizacija grafičkih podataka na ekranu računara u modernoj redakciji – alat za AI analizu teksta i provjeru izvora
Употреба АИ алата за верификацију у истраживачким редакцијама постаје стандардна пракса | Илустрација: Origin

Мобилно-прва публика и промјена навика конзумирања

Подаци Google Analytics-а за 12 водећих информативних портала у Црној Гори (анонимизовано; обим узорка: 8,4 милиона сесија за период јануар–јун 2026) показују да 79,3% посјета долази са мобилних уређаја. Просјечно вријеме задржавања на чланку износи 1 минуту и 43 секунде — наспрам 4 минута и 12 секунди за исти тип текста на десктопу.

Ово није само технички детаљ — то је фундаментална промјена уредничке логике. Формати се прилагођавају: кратке вијести, бриефинзи, аудио-чланци и вертикални видео постају приоритет тамо гдје је некад доминирала дуга аналитичка форма.

Препоруке за редакције у Црној Гори

На основу спроведеног истраживања, идентификовали смо кључне стратегије за одрживу дигиталну трансформацију редакција у региону:

  1. Диверзификовати изворе прихода — редакције ослоњене искључиво на програматско оглашавање суочавају се са структурним ризиком. Претплатни или чланарски модели, чак и у хибридном облику, пружају предвидљивији буџет.
  2. Инвестирати у дата-новинарство — анализа јавних регистара, статистичких база и машински читљивих документа остаје конкурентска предност коју АИ не може у цијелости замијенити.
  3. Задржати уредничку аутономију у алгоритамском окружењу — кроз директне комуникационе канале са публиком (билтен, апликација, подкаст) и редуковање зависности од једне платформе.
  4. Успоставити интерна АИ правила — прије него законодавство буде на снази, редакције треба да сами дефинишу политику употребе генеративних АИ алата у продукцији вијести.

Дигитална трансформација није завршена — она је константно стање. Редакције које преживе нису нужно оне са највећим буџетима, него оне које су изградиле дубоко разумијевање своје публике и задржале новинарску сврховитост упркос технолошким потресима.