У септембру 2023. године, вијест о земљотресу у Мароку прво је прошла кроз Twitter/X — за неколико минута прије него је икоја агенција емитовала прве изјаве. Ово није изолован примјер. Анализа 3.200 breaking-news ситуација у периоду 2022–2025, коју је спровео Oxford Internet Institute, показује да у 61% случајева информација прво циркулише на друштвеним мрежама, а традиционални медији је "верификују и преносе" у другом кораку.
Инверзија класичне агенде
По McCombs-Maxwell моделу постављања агенде из 1972, новинари бирају теме, а публика прати тај избор. Данас важе три напоредна механизма:
- Медијска агенда — традиционалне редакције и даље имају значај у постављању истраживачких и аналитичких тема
- Агенда платформи — алгоритми Facebook-а, YouTube-а и TikTok-а одређују које теме добијају виралну тракцију
- Агенда публике — хаштагови, трендови и кориснички генерисани садржај генеришу теме које медији потом покривају
У Црној Гори, истраживање Origin-а из маја 2026. показује да 43% новинара испитаника свакодневно прати трендирање хаштагова на X и TikTok-у при доношењу уредничких одлука о темама дана. Ова пракса је нарочито изражена у редакцијама са мање од 10 новинара (68%), гдје мали тимови немају капацитет за самостално исцрпљивање тема.
TikTok: нови дистрибутер вијести за генерацију Z
Подаци Reuters Digital News Report 2025 за тржиште Западног Балкана потврђују значајан помак: 38% испитаника у доби 18–24 године наводи TikTok као примарни извор информисања о актуелним збивањима. То је пораст са 19% у 2022. години.
Специфичност TikTok-а у медијском контексту лежи у томе да платформа не само дистрибуира вијести, него их и реформатизује. Сложене политичке или економске анализе се компримују у 60-секундне вертикалне видео форме, уз музику и визуелне ефекте. Ово ствара нови жанр — "инфотainment новинарство" — чија релациjа са новинарским стандардима верификације остаје предмет дебате у струци.
„Платформа одређује форму, а форма одређује садржај. Кад сваки текст мора да стане у 60 секунди, нема мјеста за нијансу — а нијанса је управо оно без чега нема квалитетног новинарства."
Друштвене мреже и поларизација медијске публике
Алгоритамске ехо-коморе нису нов концепт, али су у 2024–2026. добиле нову димензију захваљујући напредним системима препоруке. Истраживање које смо спровели на узорку 1.200 испитаника у Подгорици, Никшићу и Херцег Новом показало је да 71% испитаника конзумира искључиво медијске изворе чије ставове већ дијеле, без активне потраге за алтернативним перспективама.
Ово директно утиче на редакцијску праксу: медији под тржишним притиском все чешће бирају теме и углове које ће "пуштити" алгоритам, а не нужно оне које су уредички најзначајније. Резултат је прогресивно сужавање заједничког информационог простора.
Импликације за новинарску праксу
Анализа нам даје основ за неколико практичних закључака за редакције:
- Пратити трендове на платформама је легитимно — слијепо их следити без верификације и уредничке процјене је ризично
- Изградити директан комуникациjски канал са публиком (билтен, Telegram, сопствена апликација) ради независности од платформских алгоритама
- Инвестирати у медијску писменост публике — активна, критична публика је заштита и за квалитетно новинарство
- Развијати форmate прилагođene мобилном конзумирању без жртвовања суштинске вриједности информације
Промjена агенде у дигиталном добу не значи да традиционалне редакције немају мјесто — значи да морају свјесно дефинисати своју улогу у новом екосистему умjесто да је пасивно прихватају.
